Anestezija

Ili je to bilo davno
ili su noći izvezle nove goblene
da vise za zidova
i plaše nas senkama
koje nikad ne stare
i ne tupe?
Postalo je jasno na kojoj smo strani.
Na onoj koja više grebe.
Na onoj gde ćemo iskrvariti
i biti srećni što jesmo
zbog ideala
zbog osmeha bez grča
i nekih tužnih
samo nama poznatih stvari.
Da li smo u pravu?
Na neka pitanja nikada
nikada neću znati odgovor.
Ni neke strahove neću znati
isterati iz duše
a novi će uvek nalaziti način
ući u nju.
Teško je
sad
a teško je bilo i roditi se
izvući glavu, trup, noge, ruke
iz majčine utrobe.
Počeci
više i nisu toliko bitni
kada nas dovedu do sobe
bez izlaza
nema kompromisa ni rešenja
vrištimo i posle ćutimo
dok se batrgamo
i dižemo belu zastavu
u sebi.
Loše je
i čekam da se probudim
i shvatim da je sve noćna mora.

"Teško je u ovoj zemlji biti i kamen i drvo, a kamoli sitan cvet u saksiji, na visokom mestu."

Jutarnja slova, jutarnje misli, nejasna svetlost, neprospavane noći. Tiho je vraćati se u srž sebe, jer ne znam gde bih se inače zaputila.

Možda je i bila moja linija na dlanu
samo je nisam umeo pratiti.
Ili lasta,
što opravdava njen odlazak.
Ako sačekam proleće
hoće li i mene proleće čekati nasmejano?
Nemam datume
jer ih je ponela
ni kofere
jer oni ne postoje;
ono što je ona odnela
teže je od svake prenatrpane prikolice.
Ne žalim se ja na nju,
ali nije morala da me pokrade
tako suptilno.

Pre nje sam bio slobodan.
Posle nje sam ipak samo njen.
A i poeziju je odnela iz mene,
pa se šturo reči sabijaju.
Baš su sive,mislim se.
Baš su njene.

to je naše malo kraljevstvo
naš smeh u tranzistoru
naše zastave na očnim kapcima
sve je naše.
naše ruke koje mašu
ogledalo sa našim likom
cveće koje je mrtvo
do vaskrsnuća
sve smo usvojili.
prazne flaše vina
iscepani papiri
decembarske novine
imaju nas na naslovnoj stranici.
ovaj svemir-to smo mi.

All the lonely people
Where do they all come from?
All the lonely people
Where do they all belong?



Ohh, look at all the lonely people

U šoljici kafe-osmeh
i kako da lice
ne bude srećno
kad su i sitnice?

Jeste da ovako nemam bore, ali to je previše žrtvovanja.


Who can say when the roads meet
That love might be in your heart
And who can say when the day sleeps
If the night keeps all your heart
?